Иако су здраве масти неопходне за рад мозга, важно је нагласити да је кључ у равнотежи. Прекомерни унос било које врсте масти, чак и оних најздравијих, може довести до оптерећења организма. Са друге стране, недовољан унос масти може резултирати ослабљеном концентрацијом, мањком енергије и смањеном способношћу учења. Зато је постизање равнотеже један од најважнијих принципа здраве исхране.
У пракси то значи да у свакодневном менију треба комбиновати различите изворе здравих масти. На пример, рибу је препоручљиво јести неколико пута недељно, док се орашасти плодови и семенке могу користити као ужина или додатак јелима. Маслиново уље је добро користити у салатама или као замену за мање здраве врсте масти, попут маргарина или тврди масних прерађевина.
Осим избора намирница, битна је и количина. Стручњаци препоручују умереност – довољно да организам добије све потребне нутријенте, али не толико да доведе до вишка енергије. На тај начин се постиже дугорочна подршка мозгу и телу, без ризика од нежељених последица. Уравнотежена исхрана, у којој здраве масти имају своје место, представља темељ за очување когнитивних способности и опште виталности.